Krenula sam doma iz škole. Počela je padati kiša pa sam rastvorila kišobran.

I tako sam hodala i hodala, a kapi su postajale sve veće.

Odjednom sam začula neko jecanje. Zastala sam i pomislila : „To jecanje sigurno dopire iz susjedstva. „ Krenula sam dalje i nastavila svojim putem. Nakon nekoliko koraka opet sam začula to isto jecanje. Sad mi se čini da dopire sa vrha mog kišobrana.“ I gle, stvarno !“

Tu je stajala velika, debela kap i jecala : „ Ajoj, dosad sam spavala u mekim oblacima, a sad ću nestati u velikoj travi. „

Kad sam to čula, pohitala sam kući. Na prozor svoje sobe stavila sam maramicu, a na maramicu kapljicu. Otišla sam joj po još vode, a kad sam se vratila vidjela sam da kapljice više nema.Kiša je prestala, zasjalo je sunce i  pojavila se šarena duga. Možda me sa nje promatra moja kapljica.

                                                                                                              Elena Horvat, 4. D